Nikola Kojo (Beograd, 5. rujna 1967.) je srbijanski glumac.

Ime Nikola je dobio po pradjedu, koji je bio protojerej u Mostaru. Kojo je na filmu debitirao s nepunih 11 godina, ulogom dječaka Ivana u filmu Rad na određeno vrijeme iz 1980. godine. Tijekom 1980.-ih, odigrao je zapažene uloge u filmu Igmanski marš, TV seriji Sivi dom, i jednu od glavnih uloga u tri nastavka (Šta se zgodi kad se ljubav rodi, Žikina dinastija, Druga Žikina dinastija) vrlo popularnog filmskoga serijala Lude godine, što ga je profilirao u jednoga od najpoznatijih glumaca mlađe generacije u tadašnjoj Jugoslaviji. Godine 1992. odigrao je glavnu ulogu u filmu Srđana Dragojevića „Mi nismo anđeli“ po kojoj ostaje zapažen. Iako mu je sve to donijelo ogromnu popularnost i veliku medijsku pozornost, nastavio je sa sve većim uspjehom graditi ozbiljnije i izazovnije uloge, posljednjih godina uglavnom na filmu, jer se iz kazališta povukao na neodređeno vrijeme.

Nikola was named after his great-grandfather, who was an protoiereus in Mostar. He made his acting debut before he turned 13, with the role of the boy Ivan in the 1980 film "Rad na određeno vreme". During the 1980s, he played notable roles in the film "Igmanski marš" (1983), the TV series "Sivi Dom" (1986), and one of the main roles in three sequels of the very popular film series Foolish Years, which profiled him as one of the most famous actors of the younger generation in the former Yugoslavia.

In 1992, he played the main role in Srđan Dragojević's film "Mi nismo anđeli" (We're Not Angels), for which he remains notable. He starred again in the 2005 sequel Mi nismo anđeli 2.

He is married to Aleksandra Đurić, with whom he has a daughter Ana (2008) and two twin daughters (2013).

He made his directing debut in the film Herd (2016).

Име Никола је добио по прадеди, који је био протојереј у Мостару. Којо је на филму дебитовао са непуних 13 година, улогом дечака Ивана у филму Рад на одређено време. Током 1980-их, одиграо је запажене улоге у филму "Игмански марш" (1983), ТВ серији "Сиви дом" (1984), и једну од главних улога у три наставка ("Шта се згоди кад се љубав роди" - 1984, "Жикина династија" - 1985, "Друга Жикина династија" - 1986) веома популарног филмског серијала "Луде године", што га је профилисало у једног од најпознатијих глумаца млађе генерације у тадашњој Југославији.

Године 1992. одиграо је главну улогу у филму Срђана Драгојевића „Ми нисмо анђели“ по којој остаје запажен. Иако му је све то донело огромну популарност и велику медијску пажњу, наставио је да са све већим успехом гради озбиљније и изазовније улоге, последњих година углавном на филму, јер се из позоришта повукао на неодређено време.